UTISCI SA 7. JELEN DEMOFESTA23/7/2014

Prethodnog vikenda u Banja Luci održan je sedmi Jelen Demofest, pokrenut sa ciljem afirmacije mladih bendova regiona, misijom koju uspešno vrši iz godine u godinu. Trodnevni festival predstavio je 31 demo bend u dve polufinalne i jednoj finalnoj večeri, koje je osmočlana komisija na čelu sa direktorkom festivala Brankicom Janković izabrala od 400 prijavljenih bendova, a onda i ocenjivala tokom festivala te nagradila tri najbolja. Za pobednički bend izabran je slovenački Hulahoop, koji čine dve devojke i dva momka.

Festival je bio otvoren i zainteresovan za saradnju sa Femixom, te ćemo tokom narednih dana objavljivati više tekstova, izjava i intervjua kako bismo vam što bolje preneli atmosferu sa festivala, pružili što više informacija i otkrili neke nove i mlade muzičke inicijative ovih prostora.

Priliku da razgovara sa direktorkom festivala, članovima žirija, takmičarskim i revijalnim bendovima, a posebno svojim omiljenim Guano Apes, u ime Femixa i svoje lično ime imala je Tamara Laketić, aktivistkinja, freelance menadžerka za odnose sa javnošću i književnica u povoju.

Prve polufinalne večeri nastupalo je 14 takmičarskih bendova. Sa četiri od njih, koji imaju devojke u različitim ulogama u svom sastavu smo želeli i uspeli da razgovaramo!

Sandra Miloševski iz alternativnog rok benda Hod je pola sata pre razgovora sa Tamarom čula za Femiksetu od klavijaturiste svog sastava, Stefana, i rekla kako se „iskreno oduševila celom pričom“ i kako je „apsolutno zainteresovana za saradnju jer ih [devojaka i žena] ima malo u tom muzičkom svetu.“ Na pitanje koje ženske bendove ili muzičarke sa prostora bivše Jugoslavije bi istakla, podsetila nas je na Boye, a potom rekla kako je nedavno slušala basistkinju benda Plastic Sunday koja je oduševila, kao i bubnjarku Vibratora u Rikverc, za koju „nije mogla da veruje kako svira te bubnjeve“!

Emina Hajdarević nam je govorila o svom iskustvu u bendu Jenki Zu koji, kako navode, svira mešavinu roka, hip hopa, duba i reggea. „Ovo je prvi bend gde sam ja učestvovala nekim svojim idejama. Do sad sam bila obično u onom tipu benda ‘četiri momka i devojka’, i pevuši ona nešto, ali nema svoju neku reč u tome. Možda što nije ni običaj, i niko tu nju ne bi uzeo u neki obzir. Slabo ima devojaka u srednjoj školi, uvek su momci hodali s gitarama, rečima, devojke nikad nisu. Za bubanj da ne govorim. Možda je do stila život, ali sad se malo vreme menja. Ipak, kako god mi bili napredni roditelji, ne gledaju isto sina koji ode na neke gaže, visi sa sumnjivim likovima, i ćerku kad to isto radi.“ Kao svoje ženske muzičke favorite izdvojila je Reginu Spektor, kantautorku, i Florence and the Machine. U žanru japanskog roka koji inače sluša, izdvojila je bend Maximum the Hormone, gde devojka svira bubanj, u isto vreme i peva zajedno sa svim momcima, učestvuje u svakom delu, i gde se čini da nema nikakve razlike. Ne da “samo lepo izgleda” već nešto i radi, objasnila je.

Iz benda Omladinac 11 iz Subotice, koji je nastupao na prošlogodišnjem Femix Festu i čija je pesma "Rotaciona svjetla" na četvrtoj Femikseti, "Kontejner" na trećoj a "Pivo, vino, vinjak" drugoj, a za koji se kaže da sviraju alternativni dadaistički pop, razgovarali smo sa Mimi Mitrić, pevačicom i koautorkom. Za nju je prostor Kastela bio jako zanimljiv, bina moćna, a banjalučka publika sjajna. “Mi nismo nikada bili pred ovako velikom publikom dosada jer uglavnom imamo manje svirke po Vojvodini. Upoznali smo razne ljude i druženje je bilo fino, a vibracije odlične!” Mimi nam je skrenula pažnju na mladi ženski bend iz Subotice, Aranka Makos i Plaćene Daviteljke, za koje je rekla da su zanimljive i da ih krasi jedinstven izraz.

Na festivalu je učestvovao i jedan bend koji se razlikuje od svih ostalih po tome što ga čine isključivo devojke, Seven Mouldy Figs. Dve trećine bendova na ovom festivalu činili su sastavi u kojima sviraju i pevaju samo momci, jednu trećinu činili su mešoviti bendovi (sa uglavnom samo jednom devojkom, vokalom) i taj jedan, ženski bend, mada one ne vole da se taj aspekt toliko ističe i naglašava, jer misle da to "ženski" ima pežorativno značenje. "Bend koji se samo sastoji od muškaraca ne zoveš ‘muškim’ bendom", objašnjavaju. "All-girl bend ima svoje prednosti i mane, s tim što te prednosti i dalje nisu sasvim pozitivne prednosti. Skupiće se gro publike da vidi žene sa instrumentima jer je to nešto neuobičajeno. Kao žena s bradom u cirkusu."

Seven Mouldy Figs same pišu sve pesme – i tekst, i muziku i aranžmane, izvode isključivo autorske pesme na engleskom jeziku i nisu ni na kakvom label-u. Do sada su snimile 2 EP-a. Prvi su snimile "bukvalno u garaži", 2013 godine, kada su bile samo njih dve u bendu - Jordi, koja je pevala i svirala bas i gitaru, i N. koja je pevala i svirala bubnjeve, dok je drugi EP snimljen u studiju. Nemaju menadžera/ku, već vode svog PR menadžera sa sobom.

Jordi Blitvar, gitaristkinja Seven Mouldy Figs misli da je jedini put ka ravnomernijoj zastupljenosti žena u muzici to da se žene same počnu uključivati. “Pretpostavljam da postoji strah od žena da će naići na diskriminaciju te se mnoge ne odvaže na taj korak. Treba da se menja situacija tako da žena može da svira i rok i hip hop i metal. Evo naše koleginice iz Hrvatske, Bleeding on Wednesday, žene praše metal core, dakle žanr rezervisan za muškarce, a njima ide bolesno i žao mi je što nema više takvih bendova. Većina žena misli da moraju svirati turbo folk I nositi dopi*njake da bi bile zapažene. Turbo folk izvođačice... one su marionete nekog drugog. Žene trebaju uzeti instrumente u ruke i isprašiti na sceni, bio to metal core, rok, hip hop, bilo šta. I dalje ako se neko oseća dobro u mini suknji, neka nosi, bitno je da se ti osećaš dobro na sceni, ali hoću reći da ne mora postojati taj imperativ da moraš tako izgledati i prodati svoje telo da bi uspela u muzici.”

Jelen Demo Fest Seven Mouldy Figs prokomentarisale su kao “malu muzičku komunu koja im se sviđa” a povodom želja i planova istakle su da bi volele da sviraju na EXITu.

Naša saradnica Tamara Laketić svoje utiske o Demofestu sumirala je ovako:

Želim da se zahvalim festivalu što već sedmu godinu uspevaju da pružaju tako mnogo karijerno mladim bendovima iz regiona. Veoma mi je drago što je ove godine, kao retko do sad, pobedio bend koji u svom sastavu ima devojke, i to ne samo kao vokale, mislim da je to jedan korak napred. Ono što sam definitivno primetila je da na festivalu ima znatno manje žena u tom takmičarskom delu, ali mislim da se to polako menja. Kod nekih devojaka nesvesno postoji taj zazor, „ali ja nisam dobra“, „ali ja baš i ne znam da čitam note“, „ja nisam završila muzičku školu“ itd., koji ćemo kod muškaraca mnogo ređe čuti. Presrećna sam što sam uspela da intervjuišem Sandru Nasić, Guano Apes, to je žena koja me je inspirisala godinama i bila mi takoreći uzor od malih nogu; posle nje tu je Ida Prester, fina i sasvim osvešćena i aktivistički nastrojena; i posebno bih istakla razgovor sa Unom Senić koja me je zadivila svojim razmišljanjima na teme o kojima smo pričale. Od mladih bendova moji lični favoriti bili su Seven Mouldy Figs, Lorna Wing, Svemir, Hod i, Jenki Zu. Ovo je bilo jako lepo iskustvo i hvala još jednom i Femixu i Jelen Demofestu.

Ispod možete pogledati fotografije: