IRENA BLAGOJEVIĆ: DŽEZ KAO PROVOKACIJA24/1/2015

Foto: Google Images/Blic žena

Prošle jeseni džez, pop i soul pevačica Irena Blagojević počela je sa snimanjem svog drugog albuma. Ona je na prošlogodišnjem Nišvilu otvorila treće veče, pa su Femix saradnice Tamara Laketić i Marina Milošević uspele da ugrabe nekoliko trenutaka iza scene i sa njom razgovaraju o planovima, motivaciji, slobodi, i još nekoliko drugih stvari.

Da li biste mogli da nam kažete šta Vas najviše ohrabruje u bavljenju muzikom? Šta je Vama vodič kroz Vaš rad?

Irena: Ono što je, pre svega, meni najvažnije jeste ogromna ljubav prema muzici koja se desila od kada sam se prvog dana srela sa njom. U muzici čovek može jako puno da napreduje i da stalno nečemu teži. Muzika je neiscrpni izvor moje ljubavi, kao i nada da će se u budućnosti slušati kvalitetna muzika. Kada sam se okrenula ka jazzu, jer je provokacija, a ja sam profesor flaute i klasične muzike, jako sam bila ostvarena i u tom domenu. Međutim, to je neki proces sazrevanja, ja sam se tražila, klasika mi nije bila dovoljna. Onda sam otkrila jazz i to me je potpuno uvuklo u neku svoju priču. Važno mi je autorstvo, u smislu da nešto ostane iza mene, i ja verujem da će se albumi slušati i posle 20 godina, kao i sada.

Jako mi se dopada što ste rekli da se bavite radom na sebi!

Ja se jako trudim, pogotovo kada je flauta u pitanju. Tu dosta radim i istražujem sama, sigurna sam da ću se do kraja života time baviti i stalno će postojati želja za istraživanjem i napretkom, jer bez toga mislim da sve ovo nema smisla. Ja sam tu zbog umetnosti, ne zbog sebe.

Šta biste izdvojili kao najtežu stvar u vezi sa ovim poslom?

Ovo moram da kažem, iako to nije pitanje - najlepši mi je proces stvaranja. Kada stvorim pesmu za mene ne postoji ništa lepše od toga. To je nešto što si ti radio, neka emocija koju si preneo, nešto tvoje što nekoga može dirnuti, usrećiti i rastužiti i to mislim da je najvažnije. Šta je najteže? Pa ja moram priznati da je najteže, možda je smešno, da se za nastupe previše doterujem, sređujem, oblačim…

U kojoj meri ste imali podršku i ohrabrivanje okoline kada ste počeli da se bavite muzikom, što je bilo dosta rano i da li ste se osećali podržano na tom svom putu?

Ja sam sama spremila flautu. Moji roditelji prvih nekoliko meseci nisu znali da idem u muzičku školu, niko nije znao dok profesorka nije rekla da je dete talentovano. Godinama sam bila prvakinja flaute u Srbiji, pa i u Jugoslaviji, a onda sam se kasnije okrenula ka jazzu. Što se tiče podrške, od početka nisu bili sigurni da li je to zbog zabave, ali kada su videli da je to moja potreba i ljubav i posao, i kada su videli da sam uspešna u tome, svi su to prihvatili i bili oduševljeni.

Danas u muzičko industriji, samim tim i u džezu, preovlađuju muški izvođači. Producenti su muškarci, žene tu nemaju aktivnu ulogu autorsku, pa me zanima da li ste vi nekad osetili tu razliku i pritisak zbog toga što ste žena u muzičkoj industriji?

Mogu reći da se nekim malim delom to uvek oseti: "A da, vi žene pevačice", posebno kad je džez u pitanju, kao nešto manje. Ja kao jedna snažna žena, potrudila sam se da pronađem svoje “parčence neba”. Mislim da je sloboda najveća čovekova dragocenost.

Da li mislite da je potrebno ohrabrivati žene da uzmu veće autorsko učešće u muzici, i na koji način se to može postići? Postoji stav da žene na neki način "vladaju scenom" danas, zbog poznatih pevačica poput Rijane…

To je šoubiznis, i ja zaista ne bih bila na njihovom mestu. Vi ste deo neke priče i izvodite masu stvari koju nikada ne biste želeli. To danas nije jednostavno, žene nisu toliko ozbiljno shvaćene u tome. Moraš da budeš deo šoubiznisa ako hoćeš da budeš uspešan, a ako hoćeš da uspeš svojim kvalitetom to je jako teško, u našoj zemlji, a i uopšte. Nekada je mnogo bilo lakše.

Da li biste preporučili neke mlade, ili muzički neafirmisane muzičarke iz vašeg polja?

- Moja mlada koleginica, Ksenija Kočetova, i njen suprug Maks se bave džezom. Imaju jako lep autorski album i neke spotove. Od pevačica mlađe generacije uspešna je Sofija Knežević. Moram priznati da veoma malo u našem podneblju ima pevačica koje su i autori. Ja se nadam da će što više ljudi pronaći i taj deo sebe. Vrlo je teško da vam neko napiše pesmu, mnogo je bolje ako je osoba koja peva sama u mogućnosti, jer na taj način se najbolje izvede. Može da obradi jednu-dve tuđe pesme, ali čini mi se da je to vreme prošlo.

Irena Blagojević trenutno snima drugi album, koji očekujemo do proleća. Pored toga, vodi školu pevanja za mlade talentovane ljude (osnove popa, soula i džeza). “Ima jako talentovanih mladih ljudi, čije vreme tek dolazi. Njima treba prostora da se razviju i odluče šta žele, i ja im u tome pomažem. Sa svojim đacima napravim jednom u tri meseca koncert gde oni predstavljaju svoj talenat. Nadam se da će kada budem imala svoj sledeći veliki solistički koncert, kada izađe album, neki od njih pevati prateće vokale, i na samom koncertu pevati kao solisti.” Na pitanje kakav je brojčani odnos dečaka i devojčica u njenoj grupi, rekla nam je da je više devojčica. Ranije je nastupala redovno u džez klubu Ptica, i nada se da će uskoro ponovo. U međuvremenu, nastupala je u džez klubu Iguana.